Ot­ka­ko se po­ja­vio na mu­zič­koj sce­ni, folk pje­vač Ste­van An­đel­ko­vić pli­je­nio je ta­len­tom i ha­ri­zmom. Iako je po pri­ro­di ne­na­me­tljiv i skro­man, što je u da­na­šnje vri­je­me ba­last a ne pred­nost, nje­go­va do­bra ener­gi­ja ni­je mo­gla da pro­đe ne­za­pa­že­no. Od­li­čan pla­sman u tak­mi­če­nju „Zve­zde Gran­da“ omo­gu­ćio mu je sa­rad­nju sa pro­sla­vlje­nim Emi­rom Ku­stu­ri­com u pank-ope­ri „Dom za vje­ša­nje“. Is­ku­stvo ko­je je ste­kao ra­de­ći sa Ku­stom Ste­va­nu je bi­lo od ne­pro­cje­nji­vog zna­ča­ja kroz da­lju pje­vač­ku ka­ri­je­ru. Ove go­di­ne za­bli­stao je u če­tvr­toj se­zo­ni šou-pro­gra­ma „Tvo­je li­ce zvu­či po­zna­to“, iz ko­je je iza­šao kao po­bjed­nik, osta­viv­ši za so­bom dru­go­pla­si­ra­nu Ti­ja­nu Dap­če­vić i „bron­za­nu“ Edi­tu Ara­di­no­vić.
– Ni­sam se na­dao po­bje­di, bio sam zbu­njen kad su sa­op­šte­ni re­zul­ta­ti gla­sa­nja – ka­že Ste­van za „Dan“. – Znao sam da se do­bro ko­ti­ram, u pret­po­sljed­njoj emi­si­ji sam bio tre­ći po gla­so­vi­ma ži­ri­ja, ali ni­sam oče­ki­vao da ću po­bi­je­di­ti. Mo­ji fa­vo­ri­ti su bi­li Ti­ja­na i Edi­ta. Kad sam pri­hva­tio uče­šće, gle­dao sam da dam sve od se­be, da bu­dem što bo­lji u imi­ta­ci­ja­ma, da se to na­ro­du svi­di i da osta­vim što bo­lji uti­sak. Naj­ve­će pri­zna­nje je ka­da do­bi­je­te na­gra­du pu­bli­ke. No­vac ko­ji sam osvo­jio u šou-pro­gra­mu, 25.000 eura, do­ni­ra­ću dje­ci obo­lje­loj od kar­ci­no­ma. Pro­lje­tos sam bio na kli­ni­ci na ko­joj se dje­ca li­je­če i ja­ko sam se po­tre­sao kad sam ih vi­dio. Lju­di mo­gu da ima­ju i sla­vu, i no­vac, i moć, ali ka­da je zdra­vlje u pi­ta­nju, svi smo isti i sva­ko od nas je osje­tljiv na dje­cu. Nji­ma je po­moć sva­ka­ko naj­po­treb­ni­ja i zbog to­ga sam od­lu­čio da upra­vo dje­ci i po­mog­nem.
Ko­jom imi­ta­ci­jom ste naj­vi­še, a ko­jom naj­ma­nje za­do­volj­ni?
– Svi smo se mno­go tru­di­li, sva­ko je dao svoj mak­si­mum, ali ni­je sva­ko­me od nas sva­ka imi­ta­ci­ja do­bro „le­gla“. Me­ni se naj­ma­nje do­pa­lo ka­ko sam „ski­nuo“ Ma­lu­mu. Naj­du­že sam pri­pre­mao pr­vu imi­ta­ci­ju „Kold plej“; bi­le su po­treb­ne ve­li­ke pri­pre­me pred po­če­tak se­ri­ja­la. Ni­kad ni­sam u pot­pu­no­sti za­do­vo­ljan onim što ura­dim, ali naj­za­do­volj­ni­ji sam ka­ko sam „ski­nuo“ To­mu Zdrav­ko­vi­ća, „Ima­gion dra­gons“ i El­vi­sa Pri­sli­ja. Je­ste da sam ma­lo u fi­na­lu po­br­kao tekst, ali i sam El­vis je na jed­nom na­stu­pu isto to ura­dio. Me­ni se de­si­lo slu­čaj­no, jer je pje­sma br­za, a tekst te­žak i „lo­mi se je­zik“.
Či­ja imi­ta­ci­ja Vam se naj­vi­še do­pa­la to­kom ove se­zo­ne?
– Svi su bi­li ma­e­stral­ni u da­tim tre­nu­ci­ma. Svi smo ima­li i uspo­ne i pa­do­ve, i de­ba­kle i po­en­ti­ra­nja. Ga­ga Mi­ća­lo­vić kao Cu­ne Goj­ko­vić i kao Lu­is je bi­la fan­ta­stič­na, Ne­nad Pa­go­nis ko „AC/DC“...
Pa­go­nis je me­dij­ski od­lič­no is­ko­ri­stio uče­šće u „TLZP“ i po­ka­zao da i lju­di ko­ji ni­su iz svi­je­ta mu­zi­ke mo­gu da bu­du vr­hun­ski imi­ta­to­ri.
– Pa­go­nis je ozbi­ljan deč­ko i pra­vi dru­gar. Sre­ćan sam što sam za­hva­lju­ju­ći pro­gra­mu „Tvo­je li­ce zvu­či po­zna­to“ ste­kao no­ve pri­ja­te­lje i si­gu­ran sam da će­mo se dru­ži­ti ko­li­ko god nam oba­ve­ze to bu­du do­zvo­lja­va­le.
Od kog čla­na ži­ri­ja ste ima­li naj­ve­ću tre­mu?
– Ni­sam imao tre­mu, jer ni­sam imao ni ve­li­ka oče­ki­va­nja. Čla­no­vi ži­ri­ja su mo­ra­li da bu­du ma­lo oštri­ji da bi pro­gram dr­žao pa­žnju, ali su svi pre­ma na­ma bi­li do­bro­na­mjer­ni i po­zi­tiv­ni.
Pri­pa­da­te mla­đoj ge­ne­ra­ci­ji ko­ja vi­še vre­me­na pro­vo­di na dru­štve­nim mre­ža­ma ne­go što gle­da TV pro­gram. Uklju­ču­je­te li te­le­vi­zor po­ne­kad?
– Me­ni sva­ki dan po­či­nje ka­fom i TV pro­gra­mom. Tre­nut­no pra­tim re­pri­zu se­ri­je „Ot­pi­sa­ni“ na Jav­nom ser­vi­su, a uve­če vo­lim da po­gle­dam do­bar film. In­fo­r­ma­tiv­ne emi­si­je ne pra­tim, jer ne mo­gu da slu­šam mrač­ne vi­je­sti, a ta­kvih je, na­ža­lost, naj­vi­še i uvi­jek su u udar­nom ter­mi­nu. Kad je ri­ječ o dru­štve­nim mre­ža­ma, tek ne­dav­no sam po­stao ak­ti­van po tom pi­ta­nju. Pri­je ću oti­ći u bi­o­skop i po­gle­da­ti ne­ki hi­per­re­a­li­stič­ni film ne­go što ću od­gle­da­ti na­uč­nu fan­ta­sti­ku. Vje­ro­va­li ili ne, ni­sam gle­dao ni­je­dan dio „Ra­to­va zvi­je­zda“, iako svi pri­ča­ju o to­me i svi ka­žu da je pri­ča od­lič­na. Moj ukus je dru­ga­či­ji.
Ka­ko na­pre­du­je Va­ša pje­vač­ka ka­ri­je­ra? Ho­će­te li usko­ro sni­mi­ti no­vi al­bum?
– Vje­ro­vat­no ho­ću u to­ku idu­će go­di­ne. Sa­ra­đu­jem sa Alek­san­drom Mi­li­ćem Mi­li­jem, a Sa­ša Po­po­vić mi je i da­lje ve­li­ka po­dr­ška, kao i ci­je­la eki­pa iz „Gran­da“. Ove je­se­ni sam bio oku­pi­ran pri­pre­ma­ma za „TLZP“, čak sam i ne­ke na­stu­pe po­mje­rio, jer sam sma­trao da je is­prav­no ulo­ži­ti svoj mak­si­mum u TV na­stu­pe i da­ti pred­nost to­me.
Pret­hod­nih go­di­na če­sto ste do­la­zi­li u Cr­nu Go­ru. Kad će­te opet kod nas?
– De­ša­va­lo mi se da za go­di­nu da­na po 30 pu­ta do­đem u Cr­nu Go­ru, a sa­da odav­no ni­sam bio. Ove go­di­ne sam če­šće na­stu­pao u Ma­ke­do­ni­ji i Bo­sni. Za Do­ček ću bi­ti u Be­o­gra­du, u fan­ta­stič­nom pro­sto­ru na vo­di, a u Cr­nu Go­ru ću do­ći čim se uka­že pri­li­ka.S.M.